Tradicionalna jela su i dalje prvi izbor, a sve više ljudi se trudi da odgovornije postupa sa hranom, otkriva novo IKEA istraživanje.
Hrana često govori mnogo više o nama nego što mislimo – od mirisa jela koje pamtimo iz detinjstva do novih ukusa koje tek otkrivamo. Dok jedni u kuhinji vole da eksperimentišu i probaju nešto novo, drugi se uvek rado vraćaju jelima čije recepte znaju napamet. Upravo o tim razlikama govori IKEA istraživanje o kuvanju i obedovanju, sprovedeno među 32.000 ispitanika u 31 zemlji. Rezultati pokazuju šta ljudi širom sveta najradije biraju kada požele nešto domaće i provereno, koliko su otvoreni za jela iz drugih delova sveta i kako se svakodnevne navike u pripremi obroka razlikuju od zemlje do zemlje.
Na izbor hrane i način na koji je pripremamo utiču brojni faktori – od godina i prihoda do kulture u kojoj odrastamo i sećanja koje nosimo iz kuhinje u kojoj smo odrasli. „Hrana je duboko emotivna. Povezana je sa našom kulturom, odrastanjem i uspomenama. Istraživanje o kuvanju i obedovanju pomaže nam da bolje razumemo šta ljudima daje osećaj doma i kako IKEA može da bude podrška u kuhinji – od pripreme do serviranja obroka”, rekla je Lorena Lourido Gomez, globalna menadžerka za ponudu hrane u kompaniji IKEA Retail (Ingka Group).
Iako Srbi najčešće biraju poznate, tradicionalne ukuse, trećina njih voli da svoje obroke „začini“ i nečim novim
Nostalgija igra veliku ulogu u srpskim kuhinjama – skoro polovina ispitanika kaže da najveće zadovoljstvo pronalazi u jelima kojih se seća iz detinjstva. Istovremeno, svakodnevna ishrana često prati dobro poznate rutine. Tako oko 30% Srba doručkuje gotovo isto svakog dana, dok više od petine ispitanika kaže da za večeru najčešće priprema deset ili manje jela koja se redovno ponavljaju.
Ipak, u kuhinji ima prostora i za male eksperimente. IKEA istraživanje pokazuje da ljudi žele više raznovrsnosti u obrocima, pa se i u dobro poznatom jelovniku povremeno napravi mali „zaokret“. Više od 40% ljudi kaže da voli da eksperimentiše u kuhinji, pa mnogi rado dodaju i poneki novi sastojak ili začin koji obrok učini drugačijim, a kuvanje zanimljivijim.
Te promene, međutim, najčešće ostaju u okviru jela i ukusa koja već poznajemo. Dok globalno oko 29% ljudi uživa u istraživanju različitih kuhinja, svega 6% ispitanika Srba daje prednost jelima iz drugih zemalja, dok 35% radije bira tradicionalnu hranu. To pokazuje koliko su jela koja se u domu pripremaju generacijama i dalje snažno prisutna na našim trpezama.
Male promene u kuhinji često vode i ka odgovornijem odnosu prema hrani
Kod Srba je najčešći razlog za bacanje hrane to što skuvamo više nego što možemo da pojedemo (26%), a dešava se i da kupimo više nego što nam je potrebno ili da namirnice zaboravimo u frižideru.
Ipak, sve više ljudi pokušava da promeni te navike, što pokazuje da raste svest o odgovornijem odnosu prema hrani: 39% ljudi u kupovini prati unapred sastavljenu listu, 65% uvek bira proizvode kojima je u tom trenutku sezona, a 48% vodi računa o otpadu od hrane. Ovi uvidi iz IKEA istraživanja pokazuju da se odluke u kuhinji sve češće donose sa idejom da se kupuje promišljeno, hrana koristi do isteka roka i baca manje. Sa fokusom na pristupačnost i realne potrebe domaćinstava, IKEA kontinuirano razvija rešenja koja pomažu usvajanju održivih navika u kuhinji – od lakšeg planiranja obroka, češćeg izbora biljnih alternativa preko smanjenja potrošnje vode, energije i korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu do bolje organizacije i čuvanja hrane.
Hrana je više od obroka
Još je Ingvar Kamprad, osnivač kompanije IKEA, govorio da je „teško voditi dobar posao na prazan stomak”, verujući da dobar obrok može da učini da se ljudi osećaju bolje i da razgovori za stolom uvek traju „mrvicu duže“.
Ta ideja i danas oblikuje način na koji IKEA razume ulogu hrane u svakodnevici. Već više od 80 godina IKEA proučava život kod kuće kako bi bolje razumela svakodnevne potrebe ljudi – od načina na koji uređuju svoje domove do navika i momenata koje dele za stolom. Upravo zato, misija kompanije jeste da kuvanje i obedovanje učini jednostavnijim, radosnijim i održivijim za što veći broj ljudi, bez obzira na budžet, veličinu prostora ili stil života. Istovremeno, IKEA kontinuirano razvija ponudu hrane i pića kako bi zdraviji i održiviji način ishrane bio jednostavan, pristupačan i ukusan izbor. U IKEA restoranu i dućanu švedske hrane kupce čekaju poznati klasici među kojima su čuvene HUVUDROLL ćufte, ali i sve veći izbor biljnih alternativa, kao što su GRÖNSAKSKAKA medaljoni od povrća, uz zamrznuta jela, poput KAFFEREP rolnica sa cimetom, koje olakšavaju pripremu obroka kod kuće.
Pored toga, IKEA unapređuje i praktična rešenja za čuvanje i organizaciju namirnica, od IKEA 365+ posuda za hranu do sistema za sortiranje otpada, koji pomažu da se hrana bolje iskoristi i da se smanji njeno bacanje. Na taj način, celokupna IKEA ponuda za kuvanje i obedovanje osmišljena je tako da prati svakodnevne aktivnosti i podstiče održivije navike u kuhinji.
Istraživanje je pokazalo da hrana kod Srba i dalje snažno povezuje ukućane. Čak 77% građana svakodnevno ruča sa svojim ukućanima, a upravo tada se najčešće razmenjuju utisci o danu i prenose mali kulinarski „trikovi“ sa generacije na generaciju. Upravo to povrđuje da je hrana mnogo više od samog obroka i da zajednički trenuci za stolom i dalje imaju važnu ulogu u stvaranju boljeg života kod kuće.
