Mnogi ne znaju koja je prva pesma Halida Bešlića s obzirom na to da je popularnost doživeo tek nekoliko godina kasnije sa pesmom „Neću, neću dijamante“.
Naime, prvu pesmu Halida Bešlića je objavio Diskoton 1979. godine, a za Halida ju je napisao Nazif Gljiva, njegov veliki prijatelj, a ujedno i veliki muzičar i tekstopisac koji je napisao brojne Halidove pesme.
Reč je o singlu „Sijedi starac“, nakon koje je odmah usledila i „Sanjam majko, sanjam kuću staru“. Pesma „Sijedi starac“ govori o ljubavi, samoći i čekanju, a pokazuje Halidovu autentičnost od prvog dana.
Zatim je 1983. godine objavio album „Neću, neću dijamante“, kojim je stekao regionalnu slavu.
„Naša prava saradnja počinje ’83 kada sam mu napravio ceo album ‘Neću, neću dijamante’, to je pesma koja je probila led i koja ga je proslavila. Na toj ploči je bilo osam kompozicija“, kazao je Nazif Gljiva za Klix.ba.
U početku je Halid pevao po kafanama, kulturnim domovima, a često i uz harmoniku, bez mikrofona. Tada je sam sebi bio menadžer i nije birao gde će pevati, bilo je važno samo da peva.
Pre nego što je stekao slavu, Halid je radio kao vozač kamiona i radnik u magacinu, a školovao se za tesara. Njegov život, i pre i posle slave, govori o velikoj skromnosti ovog čoveka.
Legendarni Halid Bešlić preminuo je danas, 7. oktobra, na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu nakon kratke borbe s teškom bolešću. On je hospitalizovan krajem augusta, nekoliko dana nakon poslednjeg koncerta na kojem je publici i rekao da se ne oseća dobro. Zatim je usledila dijagnoza i borba za njegovo zdravlje.
Bešlić je jedan od retkih muzičara i javnih ličnosti uopšte koji uživaju poštovanje celog regiona i čija muzika prevazilazi sve podele u našem društvu. Osim što je bio neprevaziđeni muzičar, bio je i veliki humanitarac i čovek.
Jednom prilikom je dao izjavu o sebi, koja ga najbolje opisuje: „Mogu i ja da vozim besna kola, snimam milionske spotove, ali zašto bih to radio dok moj komšija nema za hleb? Meni je zadovoljstvo da nahranim njega, odem u javnu kuhinju, dam svoj doprinos, nahranim danas 100 gladnih usta, ili u dečijem domu doniram novac. Voleo bih da me pamte kada odem, kao dobrog čoveka, a ne kao dobrog pevača“.
