Istraživanje uz pomoć superkompjutera Fugaku pokazalo je da zvezde poput Sunca tokom života zadržavaju isti obrazac ponašanja.
Astronomi su decenijama verovali da zvezde poput našeg Sunca, kako stare i usporavaju, potpuno menjaju način rotacije. Prema toj teoriji, u poznim fazama života njihovi polovi počinju da se okreću brže od ekvatora. Ovaj fenomen nazvan je „antisolarna rotacija“.
Najnovije istraživanje, međutim, sugeriše da se to uopšte ne dešava. Naučnici sa Univerziteta Nagoja u Japanu sproveli su najdetaljniju simulaciju unutrašnjosti zvezda do sada i došli do drugačijeg zaključka. Rezultati pokazuju da zvezde zadržavaju isti obrazac rotacije tokom čitavog svog života.
Za razliku od Zemlje, koja je čvrsto telo, zvezde su sastavljene od vrelog gasa. Zbog toga se različiti delovi okreću različitim brzinama. Na našem Suncu ekvator napravi pun krug za oko 25 dana, dok polovima treba približno 35 dana.
Raniji modeli predviđali su da bi starije i sporije zvezde mogle da „preokrenu“ ovaj odnos brzina. Ipak, nova simulacija pokazuje da do takvog preokreta ne dolazi. Profesor Jošiki Hata kaže: „Simulacija reprodukuje uočeni obrazac rotacije Sunca skoro savršeno. Kada je primenimo na sporije zvezde, ona se takođe poklapa sa zapažanjima i ne pokazuje anti-solarnu rotaciju.“
Ključnu ulogu imaju magnetna polja zvezda, koja su raniji modeli potcenjivali. Razlog je bio jednostavan – nedovoljna računarska snaga za detaljne simulacije. Novi model koristi japanski superkompjuter Fugaku i deli zvezdu na čak 5,4 milijarde mrežnih tačaka.
Takav nivo preciznosti otkrio je da magnetizam zapravo stabilizuje rotaciju. Magnetna polja održavaju ekvator bržim od polova čak i kada zvezda značajno uspori.
Vodeći istraživač Hidejuki Hota objašnjava: „Ova dva procesa, turbulencija i magnetizam, održavaju ekvator bržim od polova tokom celog života zvezde. Prethodne simulacije su propustile da vide da magnetna polja to sprečavaju.“
Ovo otkriće pomaže da se objasni i jedna dugogodišnja zagonetka. Astronomi u posmatranjima nikada nisu uspeli da pronađu jasne dokaze o zvezdama koje rotiraju na „antisolarni“ način. Nova studija sugeriše da takve zvezde verovatno uopšte ne postoje.
Rad objavljen u časopisu Nature Astronomy pokazuje i da magnetno polje zvezde postepeno slabi kako ona stari. Ipak, ne dolazi do njegovog ponovnog jačanja niti do promene obrasca rotacije.
Razumevanje ovih procesa važno je i za proučavanje planeta koje kruže oko zvezda. Rotacija i magnetno polje utiču na zvezdani vetar i radijaciju, što direktno oblikuje okruženje planeta. Upravo takvi faktori mogu odrediti da li će svetovi poput Zemlje ostati pogodni za život tokom milijardi godina, piše Interesting Engineering.
