Georgina Gailej primetila je da ima švedski naglasak dok je razgovarala sa sestrom preko FaceTimea.
Lekari u bolnici sumnjali su na moždani udar, ali dve nedelje kasnije dijagnostikovan joj je sindrom stranog naglaska. Ovaj se sindrom javlja kada dođe do povrede mozga, a od pojave prvog takvog slučaja 1907. godine, pa sve do danas prijavljeno ih je svega 100-150 slučajeva.
Najpoznatiji takav slučaj zabeležen je 1941., kada je žena iz Norveške, koja je preživela povredu glave tokom bombardovanja, nekoliko meseci kasnije počela da govori nemačkim naglaskom.
Georgina je majka dvoje dece iz Hilingdona, u zapadnom Londonu. Za The Sun je rekla kako je imala srčani udar nekoliko meseci ranije, ali da se dobro opravlja.
„Bila sam vrlo elokventna, a sada kažem ‘Ja’ umesto ‘Yes’. Ljudi me pitaju odakle sam, a kad im kažem, smeju se. Ja se smejem, ali ispod površine me to rastužuje. Rođena sam Engleskinja i tu sam odrasla. Nikad nisam ni bila u Švedskoj“, rekla je on.
Georgina je nastavila: „Otišla sam u bolnicu i mislili su da sam imala moždani udar. Zadržali su me dve nedelje i tada su mi konačno postavili dijagnozu.“
Lekari su joj rekli kako je to vrlo redak slučaj.
„Ne znam da li ću zauvek imati ovaj naglasak. Želim da podignem svest jer što više ljudi zna o tome, više će se istraživanja sprovoditi“, dodala je.
U svetu postoji još nekoliko zabeleženih slučajeva sindroma stranog naglaska koji su postali poznati. Sarah Kolvil iz Engleske zvuči kao Kineskinja, a tu je Sindi Hastings iz Australije koja kada je čujete imate utisak da je iz istočne Europe. Kaj Rasel je jedna Engleskinja koja kada govori zvuči kao da je iz Francuske.
Sve tri žene su imale određenih zdravstvenih problema i nisu se osećale dobro pre nego što je došlo do promene u govoru.
Naučnici su zaključili da te promene mogu biti posledica povrede mozga, ali da nemaju stvarnu povezanost sa stranim naglascima, već se u govoru menja ritam, visina i intonacija, što može da se percipira kao neki strani naglasak.
Osim zbog fizičke traume, ovaj sindrom može se pojaviti i kao posledica problema s mentalnim zdravljem.
