Prema podacima humanitarnih organizacija, oko 230 miliona žena širom sveta je pogođeno posledicama sakaćenja ženskih genitalija (FGM), što je oko 30 miliona više nego pre 10 godina.
Vest o rastu broja žena koje su pretrpele genitalno sakaćenje danas je objavila je Nemačka fondacija za svetsku populaciju (DSW) u Hanoveru.
Studije čak sugerišu da medicinski izvedena sakaćenja mogu dovesti do ozbiljnijih povreda.
Prema nedavnoj analizi mreže „End FGM“ (End Female Genital Mutilation), sakaćenje ženskih genitalija je dokumentovano u najmanje 94 zemlje.
Ova praksa je posebno rasprostranjena u pretežno podsaharskim afričkim zemljama. Van Afrike, postupak se uglavnom praktikuje u arapskim zemljama poput Omana i Jemena, ili u Aziji, uključujući Indoneziju i Maleziju.
Prema studiji, samo 58 zemalja je imalo zakone koji su eksplicitno zabranjivali ovu praksu, a oko 600.000 devojčica i žena koje su podvrgnute ovom obredu živi u Evropi, gde su, kao i u Severnoj Americi, porodice migranta iz tih zemalja više puta obrezivali svoje ćerke, često tokom odmora u svojoj matičnoj zemlji.
Prema tradiciji, obrezivanje ima za cilj povećanje lepote, čednosti i izgleda za brak devojčica i žena.
SZO klasifikuje postupak kao ozbiljno kršenje ljudskih prava i pripisuje ga duboko ukorenjenoj nejednakosti polova i ugnjetavanju žena.
Prema podacima Nemačke fondacije za zaštitu dece i mladih (DSW), sakaćenje ženskih genitalija se uglavnom vrši kod devojčica pre puberteta. To podrazumeva delimično ili potpuno uklanjanje njihovih spoljašnjih genitalija bez medicinskog opravdanja.
Moguće posledice uključuju bol, infekcije, komplikacije tokom porođaja i psihološku traumu. Mnogi od ovih zdravstvenih problema su doživotni.
Ujedinjene nacije su postavile cilj da okončaju sakaćenje ženskih genitalija do 2030. godine.
Međutim, prema Nemačkoj fondaciji za zaštitu dece i mladih, ovaj cilj je ugrožen. Trenutno je oko 4,4 miliona devojčica svake godine u opasnosti da se podvrgnu ovoj proceduri.
Bez dodatnih napora, ovaj broj bi mogao dodatno da poraste, a preventivni programi su nedovoljno finansirani, posebno nakon povlačenja SAD iz nadležnih institucija UN.
