Jevreji danas obeležavaju Roš Hašanu, (Jevrejsku novu godinu), praznik koji simbolizuje početak novog ciklusa, kraj jednog perioda i početak novog, kao i vreme samoispitivanja i molitve za bolju budućnost.
Roš Hašana je najznačajniji jevrejski praznik koji označava da su počeli „Dani strahopoštovanja“ (Jamim Noraim), period od deset dana koji se završavaju danom pomirenja (Jom Kipur).
Slavljenje ovog praznika, kao početka nove godine ima poreklo u Talmudu, gde je ovaj praznik smatran kao „dan za rađanje sveta“.
To je praznik koji se slavi kao početak jevrejske godine, ali takođe označava period dubokog razmišljanja o protekloj godini i nadama za narednu godinu.
Simbolika praznika uključuje i poziv na duhovno buđenje, pokajanje i reviziju životnih postupaka, kao i molitve za dobre odluke u godini koja dolazi.
Ovaj praznik se obeležava u krugu porodice i uz učešće u posebnim službama u sinagogi.
Takođe, simbolična je hrana, kao što su med i voće, koja se jede kako bi se prizvala slatka i dobra nova godina.
Roš Hašana, jevrejska nova godina, znači glava godine, slavi se 1. i 2. meseca tišrija (po gregorijanskom kalendaru pada u jesen obično septembar ili oktobar) i računa se od postanka sveta, navodi se na sajtu Jevrejske opštine Beograd.
Kako se dalje navodi, praznik se čestita pozdravom „Šana tova“, što znači „dobru godinu vam želim“, ili „Šana tova ve metuka“ – „dobru i slatku godinu vam želim“.
Običaj je da se na obeležavanju Jevrejske Nove godine, (Roš Hašana), u sinagogi tokom molitve više puta duva u šofar, u znak podsećanja na pokajanje.
Šofar je duvački instrument napravljen od ovnujskog ili kozijeg roga, čiji zvuk poziva na vreme za preispitivanje, pokajanje i razmišljanje.
Običaj je da se tokom prvog prepodneva ovog praznika odlazi na neku reku gde ima ribe, govore se molitve, a u reku se bacaju mrve hleba što je simbol odbacivanja greha.
Taj običaj se naziva Tašlih.
Ovaj praznik je jedan od najznačajnijih u judaizmu.
