Psiholozi smatraju da bi predsednik Donald Tramp mogao pokazivati znakove demencije, te ukazuju da bi njegovi sve haotičniji i duži govori mogli biti simptom logoreje – stanja u kojem osoba kompulzivno govori i teško se drži teme.
Takve spekulacije su se pojačale nakon niza nedavnih govora i obraćanja, u kojima se, prema dojmu dela posmatrača, 79-godišnji predsednik gubi u vlastitim mislima, skreće u neobične sporedne priče i povremeno brka osnovne činjenice, piše Daily Mail.
Kritičari tvrde da je sve teže zanemariti ono što opisuju kao učestale „trenutke senilnosti“ – prekide u toku misli, nagla prebacivanja na nepovezane teme i zamene imena. Neki idu i dalje i sugerišu da bi vidljivi propusti u pamćenju, jezičke poteškoće, lošije rasuđivanje i izraženija razdražljivost mogli ličiti na rane upozoravajuće znakove demencije. Kao simptom na koji se posebno ukazuje često se pominje upravo logoreja.
Šta je logoreja?
Logoreja je govorni poremećaj, obeležen nezaustavljivim, preobilnim govorom koji može biti naporan za praćenje – ne samo zato što osoba govori mnogo, nego i zato što joj misli preskaču usred rečenice, vraćaju se na već spomenuto ili skreću u neočekivanom pravcu.
Stručnjaci navode da se to može očitovati kao dugački odgovori koji nikad ne dođu do jasne poente, iznenadne promene teme i teškoće u zaustavljanju govora, čak i kada sagovornik pokušava preuzeti reč. Logopedi upozoravaju i da osobe s logorejom često dominiraju razgovorom, upadaju drugima u reč ili ne prepoznaju signale da neko želi da govori.
Povezanost s drugim stanjima
Neki komentatori nagađaju da Tramp pokazuje obrasce koji podsećaju na logoreju, a ona se u nekim slučajevima može pojaviti kao simptom šireg problema – na primer kognitivnog oštećenja.
Logoreja se, pored demencije i drugih neuroloških stanja, pominje i u kontekstu pojedinih psihijatrijskih poremećaja, poput manije – stanja povišene energije i ubrzanog mišljenja, koje se povezuje s bipolarnim poremećajem.
Trampova odbrana i stav lekara
Trampovi pristalice odbacuju takve tvrdnje i ističu da je reč o njegovom prepoznatljivom stilu, te da nijedan lekar koji ga je pregledao nije postavio dijagnozu kognitivnog poremećaja. I sam Tramp više puta ističe da je „savršenog zdravlja“, što pripisuje „dobrim genima“, i hvali se da je briljirao na kognitivnom testu.
Kritičari, s druge strane, naglašavaju da takvi testovi često uključuju osnovne zadatke – poput crtanja sata, prepoznavanja životinja ili pamćenja kratkog spiska reči.
Lekari upozoravaju da dugi govori sami po sebi nisu dokaz demencije, ali dodaju da nagla i vidljiva promena ponašanja – posebno ako govor postane neuredniji, koncentracija kraća, a pamćenje slabije – može biti razlog za dodatnu zabrinutost.
Dijagnoza i lečenje
Procena logoreje obično uključuje evaluaciju logopeda ili stručnjaka za mentalno zdravlje, pri čemu se posmatraju komunikacijski obrasci i ukupno kognitivno funkcionisanje. U pojedinim slučajevima rade se i dodatne pretrage, uključujući snimanje mozga, kako bi se isključili neurološki uzroci.
Lečenje se najčešće usmerava na simptom i na temeljni uzrok: može uključivati logopedsku terapiju, psihološku podršku (npr. kognitivno-bihevioralnu terapiju), te, kada je potrebno, lekove – posebno ako je pojačan govor povezan s bipolarnim poremećajem ili šizofrenijom. Za demenciju, međutim, još uvek ne postoji lek, a s napredovanjem bolesti jezičke poteškoće mogu postajati izraženije.
Zdravstvena pozadina Donalda Trumpa
Tramp je ranije govorio da je obavio CT pretragu, a njegov lekar, kapetan Šon Barbabela, navodno je potvrdio da je cilj bio „definitivno isključiti kardiovaskularne probleme“ i da pretraga nije pokazala abnormalnosti.
Predsednik je, prema navodima, imao i hroničnu vensku insuficijenciju – često stanje u starijoj dobi u kojem oštećeni zalisci uzrokuju zadržavanje krvi u nogama – i navodno uzima aspirin, koji razređuje krv, kako bi stanje lakše kontrolisao. Visoki krvni pritisak, kao rizični faktor za vaskularne probleme, povezuje se i s većim rizikom od demencije u starijoj dobi.
