Nedavno su u fokus svetske javnosti ponovo došli vanzemaljci, i to nakon što je bivši američki predsednik Barak Obama u podkastu otvoreno rekao da veruje u njihovo postojanje.
U intervjuu s političkim komentatorom Brajanom Tajlerom Koenom, Barak Obama je na pitanje „Da li su vanzemaljci stvarni?“ odgovorio kratko i jasno: „Oni su stvarni“, ali je odmah dodao da ih nikada nije video i da nisu skriveni u tajnoj bazi Area 51 u Nevadi.
Kasnije je na Instagramu pojasnio svoje reči: „Statistički gledano, svemir je toliko ogroman da su šanse za život izvan Zemlje velike. Ali razdaljine između zvezdanih sistema su toliko velike da su šanse da su nas posetili male. Tokom svog predsedništva nisam video nikakav dokaz da su vanzemaljci stupili u kontakt s nama.“
Obamin komentar izazvao je lavinu reakcija na društvenim mrežama i u medijima, a mnogi su ga protumačili kao „potvrdu“ postojanja vanzemaljaca.
Tramp reagovao
Na to je reagovao i američki predsednik Donald Tramp. U razgovoru s novinarima izjavio je da Obama nije trebalo to da radi i da je „napravio veliku grešku“, optuživši ga da je navodno otkrio poverljive informacije.
Potom je Tramp najavio da će narediti deklasifikaciju vladinih dokumenata vezanih za neidentifikovane leteće objekte (NLO/UFO), neidentifikovane vazdušne pojave (UAP) te mogući vanzemaljski život.
U objavi na svojoj platformi Truth Social Tramp je napisao: „Na osnovu iskazanog ogromnog interesa, uputiću ministra rata i druga relevantna ministarstva i agencije da započnu proces identifikovanja i objavljivanja vladinih dosijea vezanih za vanzemaljski život, neidentifikovane vazdušne pojave (UAP) i neidentifikovane leteće objekte (NLO), kao i sve ostale informacije povezane s ovim veoma složenim, ali izuzetno zanimljivim i važnim pitanjima.“
Pojedini naučnici veruju u postojanje vanzemaljaca
Međutim, Obamin stav nije iznenađenje za naučnike koji se godinama bave tim pitanjem.
Bil Dajmond, predsednik i izvršni direktor SETI Instituta (Search for Extraterrestrial Intelligence) u Kaliforniji, vodeće svetske organizacije za naučnu potragu za vanzemaljskim životom, deli slično uverenje – i ide korak dalje.
„O da, verujem da vanzemaljci postoje. Definitivno“, kazao je. „To je jedno od pitanja koje postavljamo kandidatima za posao u SETI-ju. Ako ne verujete u vanzemaljce, verovatno nema smisla raditi kod nas“, objašnjava Dajmond za Telegraph.
Dajmond je, međutim, oprezan u pravljenju razlike u onome što podrazumeva pod vanzemaljcima. Ne govori o letećim tanjirima i otmicama.
„Život je verovatno veoma uobičajen u svemiru“, kaže.
„Tek kada počnete da govorite o složenim organizmima, inteligenciji i na kraju tehnologiji, to postaje druga stvar“, dodao je.
„Uslovi koji bi omogućili postojanje vanzemaljaca, a to su uglavnom vreme i evolucija, verovatno nisu toliko česti kao uslovi koji omogućavaju pojavu osnovnog ćelijskog života. Ali statistički gledano, postojaće mnogi primeri inteligentnog i na kraju tehnološkog života na drugim svetovima“, poručio je.
Dajmondu su smešni holivudski klišei o malim zelenim bićima u letećim tanjirima.
„Veoma nam je teško da zamislimo kakvi bi bili. Ali pogledajte samo biodiverzitet na Zemlji. Imamo meduze koje izgledaju prilično vanzemaljski, hobotnice s nervnim sistemom u rukama, kitove koji složeno komuniciraju. Evolucija može stvoriti neverovatne oblike“, dodao je.
Što se tiče kontakta, Dajmond je jasan.
„Ne očekujem krugove u žitu ili otmice. Ako napredna civilizacija može da dođe ovamo, već bi znala da smo tu, proučavala bi našu atmosferu i radio-signale“, kaže.
Prvi kontakt, dodaje, najverovatnije će biti signal – radio-talasi ili laserski impulsi koje priroda ne može da proizvede.
SETI traži znakove tehnologije na tri načina: direktna istraživanja (kao rover Perseverance na Marsu), daljinsko posmatranje egzoplaneta (James Webb teleskop) i osluškivanje signala pomoću radioteleskopa.
„Kakva god bila priroda otkrića, gotovo sigurno će imati uticaj na nas“, naglašava stručnjak.
„Nadam se da će nas vesti uzbuditi, a ne ugroziti. Možda bi ljudi konačno shvatili da smo svi na ovoj planeti kao jedno malo ostrvo i da smo u ovome zajedno, pa bi nam možda bilo pametnije da sarađujemo umesto da se međusobno borimo“, zaključio je.
