Prema dokumentima koje je objavilo američko Ministarstvo pravosuđa (DOJ), Nadija Marcinko, slovačka manekenka koja je postala pilot privatnog aviona Džefrija Epstajna, poznatog kao “Lolita Express”.
Ona je sarađivala sa federalnim vlastima u zamenu za pomoć pri regulisanju svog imigracionog statusa u SAD-u.
Jedna od najzagonetnijih figura afere Epstajn
Marcinko (40) se smatra jednom od najzagonetnijih osoba povezanih s aferom oko Džefrija Epstajna, osuđenog seksualnog prestupnika koji je 2008. u saveznoj državi Floridi sklopio kontroverzni sporazum o neprogonjenju. Tada je priznao krivicu po državnim optužbama za prostituciju, umesto da bude procesuiran po težim saveznim optužbama za trgovinu maloletnicama u svrhu seksualnog iskorišćavanja.
Marcinko je bila imenovana kao jedna od navodnih saučesnica u tom sporazumu iz 2008. godine, ali nikada nije krivično optužena. Njeni advokati tvrde da je i sama bila žrtva.
U pismu iz 2022. godine, koje su sastavili federalni agenti i koje je uključeno u objavljene spise, prvi put se potvrđuje da je Marcinko između 2018. i 2022. davala informacije o Epstajnu i njegovoj dugogodišnjoj saradnici Gislen Maksvel.
Posebna agentkinja Amanda Jang iz FBI-jevog odeljenja za iskorišćavanje dece i trgovinu ljudima navela je da je Marcinko „učestvovala u više telefonskih i ličnih sastanaka“ u sklopu istrage krivičnih optužbi protiv Epstajna i Maksvel, prenosi NY Post.
Pomoć oko vize u zamenu za saradnju
U zamenu za saradnju, njeni advokati zatražili su pomoć FBI-ja kako bi joj se omogućio ostanak u SAD-u nakon što joj je 2022. istekla viza. U korespondenciji s istražiteljima navodi se da je Marcinko „opsežno sarađivala“ i da pokušava „da započne normalniji život“.
FBI je u dopisu američkim imigracionim vlastima naveo da je Marcinko bila žrtva trgovine ljudima te da se ne može vratiti u rodnu Slovačku zbog mogućih odmazdi nakon saradnje s federalnim vlastima. U izjavi podnetoj Službi za državljanstvo i imigraciju SAD-a stoji da je bila „vrbovana, zadržavana i iskorišćavana“ od strane Epstajna i drugih osoba u svrhu prisilnog seksualnog odnosa.
Veruje se da je Marcinko stigla u SAD početkom 2000-ih, nakon što je vizu dobila preko modne agencije povezane s Epstajnovim saradnikom Žan-Lukom Brunelom. Tačna godina njenog dolaska nije poznata.
U e-porukama koje je razmenjivala s Epstajnom, a koje su pregledali američki mediji, Marcinko navodi da je seksualna veza započela 2003. godine, kada je imala 18 godina. Pojedine žrtve iz West Palm Beach-a izjavile su istražiteljima da su bile prisiljene na seksualne odnose s Marcinko još 2002. godine, kada su obe bile maloletne.
Prepiska otkriva manipulativan i toksičan odnos. Epstajn je, prema tim porukama, prigovarao Marcinko zbog njene navodne neuspešnosti u „regrutovanju“ drugih mladih devojaka.
Veze s Epstajnom
Oko 2010. godine Marcinko je, prema e-porukama, pokušala da prekine odnos i osamostali se. Ipak, komunikacija se nastavila, a upravo u tom periodu stekla je pilotsku dozvolu i počela da upravlja Epstajnovim privatnim avionom, kojim je, prema tvrdnjama tužilaca, prevozio žrtve širom sveta, uključujući i njegovo privatno karipsko ostrvo Little Saint James.
Godine 2011. pokrenula je sopstvenu vazduhoplovnu kompaniju Aviloop uz Epstajnovu finansijsku podršku. Prema dostupnim porukama, upravo joj je taj poslovni poduhvat omogućio da ostane u SAD-u nakon što joj nije produžena manekenska viza.
Komunikacija između Epstajna i Marcinko prestala je 2018., iste godine kada je započela saradnju s federalnim vlastima. Nakon što joj je 2021. istekla investitorska viza, njeni advokati ponovo su se obratili FBI-ju za pomoć, pokazuju dokumenti.
Marcinko je u sudskim dokumentima na Floridi bila optužena da je učestvovala u seksualnim radnjama s maloletnicama kako bi „zadovoljila Epstajnove kriminalne seksualne želje“, ali nikada protiv nje nije podignuta optužnica.
Njeni advokati odbili su da komentarišu najnovija otkrića.
