Odnos prema strancima u Hrvatskoj u novije vreme poprima istinski zabrinjavajuće konture, piše Dojče vele (DW).
Kako se dalje navodi, rastuća netrpeljivost prema stranim radnicima i izbeglicama iz Azije i Afrike predstavlja novost za hrvatsko društvo, ali i iskušenje za koje se odgovorni mnogi akteri.
DW napominje da pritom nije reč o prekograničnim turistima, već o stranim radnicima i naročito o izbeglicama.
Oštrica antagonizma i ksenofobije, uz sve češće nasilje, usmerena je pretežno na stranu radnu snagu, a na sve češći protestnim skupovima protiv njih govori se da prete i hrvatskoj kulturi i bezbednosti.
Iz nevladine organizacije Centar za mirovne studije u Zagrebu za DW je potvrđeno da se oni već preko dve decenije ističu radom na zaštiti prava izbeglica, drugih migranata i generalno manjina.
Govoreći o jednom prošlogodišnjem istraživanju javnog mnjenja, Kekuš kaže da je zabeležen porast predrasuda, ksenofobije i doživljaja pretnje u posljednjih desetak godina, posebno prema ljudima arapskog i muslimanskog porekla i tražiocima azila.
Sve je povezano s dugogodišnjom negativnom retorikom dela politike i medija. Ti narativi prelivaju se u svakodnevicu: smanjuju solidarnost i povećavaju izloženost diskriminaciji i nasilju.
Istovremeno, dodala je, važno je naglasiti „da značajan deo građana i dalje ne doživljava strance i manjine kao pretnju.“
Osvrnuvši se na situaciju od 2015. godine do danas, Kekuš kaže da je trendove još moguće preokrenuti, ali to traži svesnu odluku države i društva: politike dobrodošlice i integracije, obrazovanje za ljudska prava, solidarnost u lokalnim zajednicama te odgovornije medijske i političke narative.
„U suprotnom, nastavićemo da živimo paradoks u kojem društvo postaje raznolikije, a istovremeno zatvorenije, i u kojem se cena tog zatvaranja najpre plaća na telima i životima onih koji već jesu u najranjivijem položaju“, uverena je Sara Kekuš.
Politikolog Vedrana Barićević sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka sa svog aspekta napominje da tu spadaju političke stranke, kao i mediji i njihova odgovornost.
„Ali i odgovornost svih koji učestvuju u produkciji narativa, informacija ili znanja. Mediji neretko prate narative koje nameće politika i daju okvir i vidljivost temama i narativima“, kaže, između ostalog, Baričević.
