U Mađarskoj se održavaju parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima više od 8,1 miliona birača, a prema podacima Nacionalne izborne kancelarije, poštom iz drugih zemalja može da glasa gotovo pola miliona mađarskih državljana, najviše iz Rumunije i Srbije.
Biračka mesta u Mađarskoj otvaraju se u šest sati a zatvaraju se u 19 sati, prenosi Rojters.
Prema anketama javnog mnjenja, glavni rivali su stranka Fides aktuelnog mađarskog premijera Viktora Orbana i proevropska stranka Tisa, koju predvodi Peter Mađar.
Na izborima, koji se održavaju u 106 izbornih jedinica, biće izabrano 199 poslanika Narodne skupštine Mađarske.
Očekuje se da će Nacionalna izborna kancelarija objaviti preliminarne rezultate u izbornoj noći, a rok za objavljivanje rezultata izbora je 18. april, dok konačni rezultati treba da budu objavljeni do 4. maja.
Za stranke, cenzus za ulazak u parlament je osvajanje pet odsto glasova.
Kako se bira mađarski premijer
Premijera bira parlament, prostom većinom glasova. Predsednik države podnosi predlog za predsednika vlade, koji je obično kandidat stranke koja je pobedila na izborima, a parlament zatim glasa o nominaciji, piše 021.rs.
Ako parlament ne izabere predloženu osobu, predsednik podnosi novi predlog u roku od 15 dana a ako parlament ponovo ne izabere novog premijera, predsednik može da raspusti parlament i da raspiše nove izbore.
Ovi parlamentarni izbori biće deseti od obnavljanja slobodnih izbora u Mađarskoj 1990. godine.
Šta kaže poslednja anketa?
Da su parlamentarni izbori održani početkom aprila, partija Patera Mađara osvojila bi 50 odsto glasova, dok bi vladajuće partije dobile samo 37 odsto glasova birača, navodi se u saopštenju Instituta IDEA u koje je uvid imao i mađarski opozicioni list Nepsava.
Prema istraživanju, nedelju dana pre parlamentarnih izbora, 39 odsto odraslih u Mađarskoj podržavalo je Tisa partiju, tako da popularnost partije Mađara i dalje značajno nadmašuje Fides (30 odsto).
Tokom izborne kampanje obe partije su ojačale: podrška Tisa partiji porasla je za četiri, a Fidesu za tri procentna poena u odnosu na početak godine.
U proteklim mesecima porasla je i izborna spremnost među građanima, mnogi su izabrali stranku za koju će glasati. Od januara se procenat odraslih koji nisu sigurni u svoje političke preferencije smanjio sa 27 na 21 odsto.
