NATO je mrtav!

Kako u svom tekstu za portal Index piše Vedran Salvia, povod svemu je američko-izraelski rat u Iranu, odnosno Trampov poziv da se druge zemlje uključe u osiguravanje plovidbe kroz Orumuski moreuz.

„Bez SAD-a, NATO je tigar od papira! Nisu hteli da učestvuju u borbi kako bi zaustavili Iran s nuklearnim oružjem. Sad kad je ta borba vojno dobijena, uz vrlo mali rizik za njih, žale se na visoke cene nafte koje su prisiljeni da plaćaju, ali ne žele da pomognu da se otvori Ormuski moreuz „, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Posebno su alarmantne njegove nedavne izjave u kojima je doveo u pitanje američku podršku saveznicima u NATO-u, tvrdivši da Savez nije pomogao Vašingtonu u ratu protiv Irana.

„Uvek bismo bili tu za njih, ali sada, na osnovu njihovih postupaka, mislim da ne moramo, je li tako?“, kazao je Tramp.

Tramp godinama govori protiv NATO-a

Salvia podeća da Tramp godinama govori protiv NATO-a. Pola godine pre nego što je postao predsednik SAD-a, rekao je da bi ohrabrio Rusiju da napadne svaku članicu NATO-a koja ne izvršava svoje obveze u sklopu vojnog saveza.

Takođe, i u svom prvom mandatu Tramp je mnogo puta pretio povlačenjem iz NATO-a, uključujući i na samitu tog saveza 2018. godine.

Tada je kritikovao  druge nacije jer nisu potrošile ciljanih 2 posto svog BDP-a na odbranu.

Član 5 aktiviran samo jednom, i to u odbranu SAD-a

Ceo smisao NATO-a počiva na Članu 5, odredbi prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Reč je o političkoj i vojnoj garanciji koja je decenijama služila kao osnov odvraćanja i razlog postojanja tog odbrambenog saveza.

U više od 70 godina postojanja, Član 5 aktiviran je samo jednom, nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. na SAD. Upravo tada su evopski saveznici prvi i jedini put kolektivno stali u odbranu SAD-a.

Zato autor postavlja pitanje da li se može sa sigurnošću tvrditi da bi Vašington danas učinio isto za svoje saveznike?

Za sada je to još uvek retoričko pitanje, ali sama činjenica da odgovor nije jednoznačan dovoljno govori o dubini krize unutar saveza.

Takav nivo neizvjesnosti sugeriše da je NATO, barem u obliku u kakvom je postojao decenijama praktično mrtav.

Kovačević: SAD ne bi bezuslovno branio napadnutu članicu

Hrvatski spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević, na pitanje može li se i dalje računati na to da bi SAD bezuslovno braniče bilo koju članicu NATO-a, kaže:

„Sasvim sigurno ne bezuslovno. SAD bi procenile da li je takva odluka u skladu s njegovim nacionalnim interesima. Ta rasprava nije nova, intenzivirala se još pre petnaestak godina, paralelno sa širenjem NATO-a, kada se počelo ozbiljno postavljati pitanje šta u praksi znači Član 5.“

Deo političkih i bezbednosnih elita već dugo upozorava na scenario u kojem bi neka manja članica mogla ući u sukob s Rusijom i time aktivirati obaveze saveza, čime bi Sjedinjene Države bile dovedene pred odluku o vojnom angažmanu koji možda nije u njihovom interesu.

To se na kraju  svodi na to da saveznici moraju usklađivati svoju politiku s Vašingtonom u zamjenu za bezbednosne garancije.

Ako su njihovi postupci u skladu sa američkim interesima, mogu računati na podršku, a ako nisu, ta podrška više nije zagarantovana, navodi Kovačević.

„Ovo je rasipanje“

Kovačević kaže i da je Tramp u potpunosti ogolio američko razumevanje saveza.

„Prema Trampovoj logici, NATO nije pravi savez, nego instrument koji bi trebalo da služi primarno američkim interesima, a ne da funkcioniše u skladu s vlastitom poveljom i načelom konsenzusa. Iako je NATO nominalno odbrambeni savez, Tramp ga poziva da učestvuje u napadu na Iran, dakle na suverenu državu.

Evropske zemlje pritom uglavnom poručuju da to nije njihov rat, ali retko jasno ističu ono ključno, da bi takva akcija bila suprotna temeljnim načelima NATO-a.

„Svedočimo potpunom rasipanju i potvrdi Trampovog stava da NATO čine zemlje koje su vazali Amerike„, objasnio je Kovačević.