Nova analiza CNN nakon što su razgovori u Ženevi između SAD i Irana završeni bez konačnog dogovora upozorava da bi se Donald Tramp mogao naći u sličnoj situaciji u kakvoj su se SAD našle posle invazije na Irak 2003. godine.
Analiza navodi da Trampov pristup odražava strateške pogrešne procene iz vremena invazije na Irak 2003.
U četvrtak su u Ženevi završeni indirektni razgovori SAD i Irana uz posredovanje Omana, uz učešće iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija i američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džereda Kušnera. Omanski ministar spoljnih poslova Sajid Badr Albusaidi opisao je razgovore kao „značajan napredak„, iako do proboja nije došlo.
SAD su rasporedile najveće regionalno pomorsko i vazdušno jačanje od kampanje u Iraku, potez koji može izvršiti pritisak na Teheran, ali i ugroziti predsednikov kredibilitet ako ne uslede dalji koraci. Tehnički razgovori u Beču zakazani su za narednu sedmicu.
CNN ističe retoričko pozicioniranje administracije. Tramp je ponovio da Iran nikada ne sme steći nuklearno oružje, pozivajući se na stotine američkih borbenih žrtava u Iraku koje su, kako tvrdi, izazvali iranski saveznici, kao i na proteste u Iranu.
Tramp je naglasio iranske balističke rakete, rekavši:
„Već su razvili rakete koje mogu pretiti Evropi i našim bazama u inostranstvu i rade na izgradnji raketa koje će uskoro doseći Sjedinjene Američke Države“.
Državni sekretar Marko Rubio dodao je da se dometi raketa „svake godine eksponencijalno povećavaju“.
Paralela sa Bušovim upozorenjem
CNN povlači paralele s Bušovim upozorenjima iz 2002. o iračkim raketama koje prete saveznicima SAD. Analitičari ukazuju na jaz između vojne spremnosti i diplomatskog uticaja, napominjući da Iran može zadržati oružje radi opstanka režima.
Analiza takođe naglašava neizvesnost u vezi s ishodom po iransko rukovodstvo. General Dan Kejn, predsednik Združenog štaba, rekao je da „ne može predvideti ishod promene režima u Teheranu“.
Američke obaveštajne službe ukazuju da bi Islamska revolucionarna garda mogla popuniti bilo kakvu prazninu vlasti. CNN to upoređuje s primerom Venecuele, gde je Vašington imao prepoznatog vršioca dužnosti predsednika. Takav ekvivalent u Iranu ne postoji. Posmatrači upozoravaju da bi prisilna promena vlasti mogla dovesti do dolaska tvrdolinijaškog naslednika sa antiameričkom orijentacijom, bez poboljšanja regionalne bezbednosti.
CNN ističe i jaz između javne percepcije i vojne realnosti. Dok Tramp očekuje brzu pobedu nalik iračkom „šoku i strahopoštovanju“, tehnički pregovori u Beču sugerišu da diplomatija i dalje teče paralelno.
Izaslanik Stiv Vitkof upitao je zašto Iran nije „kapitulirao“ pod težinom američke pomorske i vazdušne moći. Istorijska opreznost, imajući u vidu sudbinu Muamera Gadafija, može objasniti oprezan pristup Teherana.
