Vratiti vojni rok? Njemačka se suočava sa krizom u odbrambenim snagama

„Trenutno nam je potrebno najmanje 200.000 vojnika svake godine, a od leta verovatno i 260.000, dok se trenutno dobrovoljno prijavljuje svega oko 180.000″, rekao je za javni servis ARD Marsel Bonert iz Saveza Bundešvera, organizacije koja zastupa interese vojnika i zaposlenih u Bundešveru.

Vojni stručnjaci smatraju da će budući zahtevi NATO-a svojim članicama ići u smeru većeg sastava vojske.

Vojni rok još ove godine?

Udruženje rezervnih vojnika takođe zahteva uvođenje vojnog roka još ove godine.

„Vojna obaveza mora ući u koalicioni ugovor buduće vlade“, rekao je predsednik udruženja rezervista Patrik Sensburg.

Predstavnici demokršćanske Unije CDU/CSU i Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) trenutno pregovaraju o formiranju koalicione vlade.

Tokom pregovora doneli su odluku o formiranju posebnog fonda za finansiranje odbrane i modernizaciju Bundešvera u svetlu promena koje donosi odbrambena politika NATO-a.

Ponovno uvođenje vojnog roka zahtevaju i neki vodeći političari Unije CDU/CSU, koja je pobedila na prevremenim parlamentarnim izborima 23. februara.

„Nama su potrebna znatno veća sredstva kako bismo pripremili Bundešver za promenjenu globalno-sigurnosnu situaciju. U to spada i uvođenje vojnog roka“, rekao je Hendrik Vest, predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u najmnogoljudnijoj nemačkoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Za potrebu uvođenja obaveze služenja vojnog roka založio se i predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i bavarski premijer Markus Soeder.

Premalo vojnih objekata?

Vojni rok je ukinut 2011. tokom vladavine vlade Angele Merkel, a jedan od razloga bio je i nemogućnost ispunjavanja želje za služenjem vojnog roka svim pripadnicima jedne generacije.

Nakon toga su zatvorene brojni vojni objekti širom Nemačke.

Aktuelni ministar odbrane Boris Pistorius (SPD) se stoga protivi uvođenju vojnog roka.

„Ne bismo imali gde smestiti sve ročnike jedne generacije„, rekao je Pistorius.