Harlan K. Ulman, bivši američki pomorski oficir, u autorskom tekstu za ”The Hill”, upozorava da svetu preti scenario iz Sarajeva nakon kog je počeo Prvi svetski rat, ukoliko Tramp napadne Iran.
Dve američke udarne grupe nosača aviona okupljaju se u Arapskom moru, čime su izgledi za oružani sukob s Iranom neprijatno visoki, iako će proći još nedelju dana dok udarna grupa „USS Gerald Ford“ ne stigne na položaj, objašnjava Ulman.
Navodi i da je, s obzirom na to da je govor američkog predsednika Donalda Trampa o stanju nacije zakazan za uveče, teško zamisliti prikladniju priliku za najavu ili pretnju akcijom protiv iranskog vođstva.
„Sve me podseća na sarajevsko leto 1914.“
Autor teksta koji prenosi Index, upozorava da se na pomolu nalaze i druge nepredviđene okolnosti koje podsećaju na 28. jun 1914., kada je Gavrilo Princip u Sarajevu ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu, što je pokrenulo lanac mobilizacija evropskih sila.
Više od 100 godina kasnije, tvrdi Ul
Ulman piše da se Trampova administracija usredsredila na zapadnu hemisferu, odbranu domovine i obuzdavanje Kine u Pacifiku, dok interes SAD-a za Evropu slabi, uprkos umirujućim porukama saveznicima.
Kao znak promena navodi i to da je glavni ruski pregovarač o Ukrajini Kiril Dmitrijev, bankar blizak Vladimiru Putinu, dok sa američke strane učestvuju preduzetnik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner, što, prema autoru, otvara prostor za ekonomske i trgovinske nagodbe.
Rast zabrinutosti u Evropi
Evropa je, prema Ulmanu, sve zabrinutija zbog jačanja Rusije i mogućnosti da bi se Moskva u idućih pet godina mogla vojno okrenuti prema zapadu.
Upozorava i na ruske „aktivne mere“ ispod praga otvorenog sukoba, uključujući dezinformacije, špijunažu i presecanje podvodnih komunikacionih kablova…“
Ističe takođe, da Rusija ima brojčanu prednost u taktičkom i kratkodometnom nuklearnom oružju, dok neke evropske države razmatraju jačanje sopstvenih kapaciteta odvraćanja.
Navodi da je Evropa već preuzela velik deo tereta pomoći Ukrajini te da nije nezamislivo da bi mogla da isporuči oružje koje bi prekinulo sadašnji vojni zastoj.
Ulman piše da administracija Donalda Trampa nije jasno objasnila što bi napad postigao, koliko bi trajao ni kakva bi bila izlazna strategija.
Smatra da kratkotrajna operacija ne bi bila dovoljna za ostvarenje ciljeva.
„Ipak, ako SAD napadne Iran, preti li nam Sarajevo 21. veka i uvod u širi rat? Možemo se samo nadati da neko u administraciji traži odgovore na to i druga pitanja“, zaključuje Ulman.
