Pretnja američkog predsednika Donalda Trampa da će povući podršku SAD i odustati od mirovnih pregovora sa Rusijom i Ukrajinom izazvala je uzbunu u Kijevu, gde zvaničnici i vojnici očekuju krvavu rusku letnju ofanzivu koja bi mogla da preokrene tok rata.
I dok ukrajinski lideri nastavljaju da se zalažu za 30-dnevni prekid vatre, malo ko veruje da bi se višegodišnji rat mogao uskoro završiti, rekli su ukrajinski zvaničnici i vojnici za Fajnenšel tajms.
Tvrde da Rusija ne pokazuje znake povlačenja ili pravih ustupaka. Posle nedavnog sastanka u Turskoj, kažu ukrajinski pregovarači, postalo je jasno da je mir još daleko.
Tamo je, prema rečima ukrajinskog zvaničnika, glavni ruski pregovarač zapretio novom invazijom i zauzimanje severnih ukrajinskih regiona Sumi i Harkova.
Nekoliko dana kasnije, tokom posete ruskoj oblasti Kursk, iz koje su ukrajinske snage potisnute, Vladimir Putin se nasmejao i odobrio kada mu je lokalni zvaničnik rekao da susedni Sumi „treba da bude naš“.
„Putin je uveren da može da slomi Ukrajinu“
Kremlj je dodatno ohrabren kolebljivom podrškom Vašingtona. Posle dugog razgovora sa Putinom u ponedeljak, američki predsednik je obavestio Volodimira Zelenskog da dve strane treba da se same dogovore o uslovima mirovnog sporazuma.
Evropske vlade takođe zaostaju u ispunjavanju obećanja o jačanju bezbednosti – uključujući predložene „snage za odvraćanje“ koje još nisu formirane, a neki u Kijevu strahuju da nikada neće.
„Vreme je da se suočimo sa surovom realnošću“, rekao je Jehor Firsov, poslanik i komandant jedinice dronova u 109. brigadi.
„Putin je uveren da može da slomi Ukrajinu. Uveren je da je naša potpuna kapitulacija samo pitanje vremena… SAD bi svakog dana mogle da prekinu pomoć. On vidi Evropu kao slabu i neodlučnu.“
Novi talas ruske ofanzive
Na bojnom polju dugom više od 1.000 kilometara, rat je ušao u brutalnu rutinu. Rusija se pregrupisuje za još jedan veliki napad, tvrde ukrajinski vojnici i analitičari.
Na istočnom frontu, ukrajinski vojnici kažu da se ruska pešadija kreće na motociklima, kolima i električnim skuterima.
Said Ismahilov, bivši glavni muslimanski verski vođa Ukrajine, a sada vojnik, uporedio ih je sa „rojem skakavaca… oni nisu jedan veliki talas, već beskrajni potok“.
„Ne mare za gubitke. Samo dolaze… ne osvajaju kilometre, osvajaju metre – porušeni rovovi, nekoliko spaljenih stabala, ostaci kuća. Poslednjih nedelja pojačane su borbe oko Pokrovska i Kostjantinjivke, čime se vrši pritisak na uporišta u Kramatorsku i Slovjanskoj i približava se granici Dnjepropetrovske oblasti. Ruska vojska koristi teško i sofisticirano oružje – od vođenih bombi i projektila do dronova povezanih optičkim kablovima, što ih čini otpornim na elektronske smetnje. Ukrajinske snage su morale da se povuku iz Torečkog i Časiv Jara, gde je cena držanja položaja bila previsoka. Moralni slom i sistemski problemi „Ukrajinci su i dalje ozbiljna odbrambena snaga“, rekao je vojni analitičar Franc-Štefan Gadi sa sedištem u Beču.
„Možemo očekivati postepeno rusko napredovanje, ali ne i kolaps fronta. Zavisnost Ukrajine od američke artiljerije značajno je smanjena, pošto su Evropljani pojačali isporuke. Rusija ima samo blagu nadmoć u artiljerijskoj vatri“, dodao je on.
Ali zamenik komandanta jurišne jedinice kod Pokrovska upozorio je da su borci iscrpljeni. U ratu je od 2014. godine, ranjen je, propustio je brojne porodične trenutke.
Nada koju je Tramp nakratko dao rekavši da će „završiti rat za 24 sata“ sada je potpuno nestala. On i njegovi drugovi više ne prate vesti jer ih to izbacuje iz sinhronizacije.
„To je samo buka. Propaganda. Laži“, rekao je on. Za njega je rat postao „sledeća misija… sledeća borba“, do tačke u kojoj se ponekad ne oseća kao da je čovek. „Ja sam zombi.“
Ovo osećanje iscrpljenosti i frustracije širi se među trupama. Iskusni oficiri i novomobilisani vojnici sve više osećaju da ne postoji jasan plan za okončanje rata – i da se ljudski životi žrtvuju uzalud.
Komandant bataljona u elitnoj 47. mehanizovanoj brigadi, Aleksandar Širšin, javno je izrazio sumnju.
Njegova jedinica koristi američke tenkove „Abrams“ i nemačke tenkove „Leopard“ – simbole zapadne podrške – ali je napisao da čak ni najbolje oružje ne može nadoknaditi loše planiranje koje ljude izlaže opasnosti.
„Poslednjih meseci počelo je da se oseća kao da smo izbrisani – kao da su naši životi potrošni materijal. Problemi su sistemski, a ne lični“, istakao je on, pozivajući na ozbiljnu procenu operativnih kapaciteta i strategiju koja odražava realnu situaciju na bojnom polju.
