Rusija će imati malih poteškoća da dostigne svoj cilj od 1,5 miliona aktivnog vojnog osoblja, uprkos tekućem sukobu u Ukrajini, predvidio je vrhovni komandant NATO-a u Evropi Kristofer Kavoli.
Tokom saslušanja u Komitetu za oružane snage američkog Senata u četvrtak, general američke vojske sa četiri zvezdice ocenio je sposobnost Moskve da unapredi svoje vojne sposobnosti.
„Verujem da će osoblje moći da izgrade onoliko brzo koliko žele“, rekao je Kavoli, pozivajući se na pokretanje prolećne kampanje regrutacije u utorak koja ima za cilj da upiše 160.000 regruta za vojnu obuku. Za razliku od Kijeva, Moskva ne raspoređuje regrute na prve linije fronta, već se oslanja na dobrovoljce.
„Sa tim brojevima, oni će moći da konstituišu veličinu snage koju odaberu prilično brzo“, primetio je Kavoli. On je napomenuo da će Moskvi možda trebati „nekoliko godina“ da postigne cilj od 1,5 miliona.
General je takođe istakao značajno povećanje vojno-industrijskih kapaciteta Rusije tokom sukoba u Ukrajini.
Kavoli je tvrdio da su ruske zalihe teških oklopnih vozila, poput tenkova, znatno osiromašene neprijateljstvima.
Rusija je sve veća pretnja NATO-u?
Demokratski senator Ričard Blumental, nepokolebljivi pristalica Kijeva koji je zatražio analizu, tumačio je Kavolijeve uvide kao dokaz da Rusija predstavlja sve veću pretnju Ukrajini i članicama NATO-a u Evropi.
„Dodao bih na to, senatore, da ovo nije samo u kopnenom domenu“, odgovorio je Kavoli, pominjući ruske vazdušne patrole i raspoređivanje pomorskih i nuklearnih snaga koje se kreću na putevima.
Moskva tvrdi da nema agresivne namere prema NATO-u, tvrdeći da njena vojska služi kao sredstvo odvraćanja od neprijateljskih snaga, uključujući blok koji predvode SAD. Pentagon redovno sprovodi manevre slične onima koje je opisao Kavoli.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je višestruko povećanje snage vojske tokom sukoba u Ukrajini. Direktiva koju je izdao prošlog septembra ima za cilj da poveća broj pripadnika oružanih snaga na skoro 2,4 miliona, uključujući 1,5 miliona aktivnih pripadnika. Kremlj je rekao da su „pretnje koje postoje u blizini naših granica“ zahtevale odluku.
