„U ranim jutarnjim satima 24. februara 2022, dok sam stajao na zaleđenom krovu jednog kijevskog hotela, pomisao da će Rusija pokrenuti sveobuhvatan napad na Ukrajinu, i dalje se činila gotovo nezamislivom“, piše Metju Čens za CNN.
On navodi da je Vladimir Putin pokazao sklonost korišćenju ruske vojne sile i podseća da su njegovi ratovi u Čečeniji, Gruziji i Siriji, kao i vojne akcije na Krimu i u istočnoj Ukrajini, doneli uspeh uz relativno niske troškove.
Dodaje da je invazija na drugu najveću evropsku zemlju, odmah iza same Rusije, predstavljala potencijalno katastrofalan scenario koji bi, kako piše, naterao hladnog stratega poput Putina da dobro promisli, ali da se to nije dogodilo.
Prema njegovom tekstu, protekle četiri godine sukoba razotkrile su niz pogrešnih pretpostavki, uključujući uverenje da će Ukrajina biti preslaba i previše neorganizovana da se odupre totalnoj invaziji, kao i percepciju nepobedivosti ruske vojske.
Pozivajući se na istraživanje instituta Royal United Services Institute (RUSI), Čens piše da je Kremlj očekivao da će ruske snage preuzeti kontrolu nad Ukrajinom za samo 10 dana, ali se, više od 1.450 dana kasnije, taj plan pokazao kao temeljna pogrešna procena.
Navodi da je stvarna cena rata u Rusiji pod strogom kontrolom informacija i da se zvanični podaci o žrtvama ne objavljuju, ali se poziva na procene Center for Strategic and International Studies (CSIS), prema kojima su ruski gubici, mrtvi i ranjeni, gotovo 1,2 miliona od početka totalne invazije, dok se ukrajinski gubici procenjuju na između 500.000 i 600.000.
Citira i deo izveštaja CSIS-a prema kojem su ti gubici veći od žrtava koje je pretrpela „bilo koja velika sila u bilo kom ratu od Drugog svetskog rata“.
Privreda pod pritiskom
Čens za CNN piše da se u Moskvi rat na površini čini dalekim, ali ističe da postoje znaci rastućih finansijskih poteškoća povezanih s ratnom ekonomijom.
Navodi da je ruska vojna potrošnja porasla i da je Rusija 2025. godine postala deveta najveća ekonomija na svetu prema Međunarodnom monetarnom fondu, ali upozorava na probleme poput velikih bonusa za regrutaciju, nedostatka radne snage i rasta cena hrane.
