Najviši vojni lideri Velike Britanije i Nemačke uputili su zajednički apel javnosti da prihvati „moralni“ argument za ponovno naoružavanje Evrope i pripremi se za pretnju rata sa Rusijom, prenosi danas Gardijan.
Načelnik Generalštaba odbrane Velike Britanije, maršal vazduhoplovstva Ričard Najton, i general Karsten Brojer, načelnik nemačke odbrane, naveli su da apel upućuju ne samo kao vojni lideri dve evropske zemlje sa najvećom potrošnjom za vojsku, već „kao glasovi za Evropu koja sada mora da se suoči sa neprijatnim istinama o svojoj bezbednosti“.
U zajedničkom članku objavljenom u Gardijanu i nemačkom listu Velt, nakon Minhenske konferencije o bezbednosti, vojni zvaničnici su poručili da imaju dužnost „da objasne šta je u pitanju kako bi javnost mogla da razume zašto su se Velika Britanija i Nemačka obavezale na najveće kontinuirano povećanje vojnih izdataka od kraja hladnog rata“.
„Postoji moralna dimenzija ovog poduhvata. Ponovno naoružavanje nije ratno huškanje, to je odgovorno delovanje nacija odlučnih da zaštite svoje ljude i očuvaju mir“, napisali su oni.
Najton i Brojer su ukazali da Rusija doživljava Evropu kao slabu ili podeljenu, i da može biti ohrabrena da proširi svoju agresiju i van Ukrajine.
Apel za odbranu čitavog društva
Ponavljajući jezik koji koriste vladine ličnosti u Britaniji, Nemačkoj i drugim evropskim državama, Najton i Brojer su poručili da složenost pretnji zahteva iskren razgovor sa javnošću na čitavom kontinentu, kako bi ukazali da odbrana ne može da bude „samo rezervat uniformisanog osoblja“.
Dvojica vojnih lidera su pozvala na odbranu celog društva, uz razvoj otporne infrastrukture, istraživanje i napredak tehnologije iz privatnog sektora, kao i uz nacionalne institucije spremne da funkcionišu pod sve većim pretnjama.
Velika Britanija i Nemačka su se obavezale na produbljivanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane i potpisale ono što je postalo poznato kao sporazum Triniti Haus 2024. godine. Nemačka vlada je pod pritiskom da ispuni svoje obećanje da će oživeti ekonomski rast nakon dužeg slabljenja, i da poveća izdatke za odbranu usled zabrinutosti zbog ruske agresije.
Govoreći na otvaranju konferencije u Minhenu, nemački kancelar Fridrih Merc izdvojio je pretnju koju Rusija predstavlja za Evropu, upozoravajući da se „sloboda više ne može uzimati zdravo za gotovo“.
„Moramo da shvatimo da u eri velikih sila naša sloboda više nije data. Ona je u pitanju. Moraćemo da pokažemo čvrstinu i odlučnost da afirmišemo ovu slobodu„, zaključio je Merc.
Britanski premijer Kir Starmer rekao je tokom vikenda da postoji hitna potreba da Britanija ima bliži odbrambeni odnos sa Evropom, koji obuhvata nabavku i proizvodnju, kako bi London bio u centru jače evropske odbrambene strukture.
Evropa podeljena oko troškova odbrane
Tokom Minhenske bezbednosne konferencije, Starmer je izjavio da dugoročna pretnja koju predstavlja Rusija i potreba da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu zahtevaju od Velike Britanije da se bliže integriše sa evropskim saveznicima u vezi sa nabavkom odbrambene opreme.
Gardijan navodi da postoji značajna nespremnost među glasačima u Britaniji i Nemačkoj da prihvate ekonomske teškoće u zamenu za ponovno naoružavanje, čak i dok većina u obe zemlje veruje da je verovatno da će treći svetski rat izbiti u narednih pet godina.
U Britaniji, anketa koju je ovog meseca sprovela agencija YouGov pokazala je da manjina od 25 odsto ispitanika favorizuje povećanje poreza ili smanjenje potrošnje (24 odsto) kako bi se finansirala veća potrošnja na oružane snage, uključujući one koji kažu da je veoma važno povećati čvrstu moć Velike Britanije.
Kod nemačkih i francuskih glasača sada je takođe manja verovatnoća nego prošle godine da će podržati povećanje budžeta za odbranu, ako to znači kompromis sa drugim investicijama, pokazala je anketa koju je sproveo Politiko ovog meseca.
