Šestak jedne prestižne osnovne škole u Beogradu u ponedeljak je došao kući plačući. Tek na uporno insistiranje majke da kaže o čemu je reč, rumen od stida i besa istovremeno, uspeo je da izusti: „Smejali su mi se zbog patika. Lepo sam ti rekao da ih ne uzimaš na pijaci“. Ove reči njegovu majku pogodile su pravo u srce, jer novca za bolje patike nema. Iz straha da bi njen sin bio još više postiđen, ispričala nam je šta se dogodilo uz molbu da im ne spominjemo imena.
– Dešavalo se to i ranije. Iako je raspust i sve je opuštenije, kad se igraju u školskom, drugari iz razreda ga pitaju kakva je to majica, je l kupio kod Kineza. Hvale se rančevima, a moj sin nosi pozajmljen. Kaže, gledaju ga ispod oka, nešto se domunđavaju. Ali, nikada nije plakao – priča rastužena majka, pa nastavlja:
– Htela sam da idem kod razredne ovog puta, ali sam odustala. Nije do nje, do tih roditelja je. I oni gledaju ko šta nosi i komentarišu, kako da očekujem da im deca budu drugačija – priča nam ona, dodajući da sinu i dalje pokušava da objasni da je marka stvari promenljiva, a da su neki drugi kvaliteti unutar čoveka stalni.
Svedoci smo da je materijalni status nešto što se svakodnevno propagira markiranom odećom, skupim kolima i luksuznim destinacijama, a uz napredovanje tehnologije i pojavu novih društvenih mreža, hvalisanje ovim stvarima rasprostranjeno je i među najmađima. Nadmetanje u što raskošnijem prikazu života na mrežama postaje virus koji zahvata sve pa dolazimo do situacije da vršnjaci izopštavaju svoje drugare ukoliko nemaju markirane patike i ne prate trendove u stopu.
Školski psiholog Dragana Ćupurdija za Telegraf objašnjava koliko su ovakve situacije česte i odakle sve potiče, ali i koja je rwakcija na ovakva stvari najadekvatnija. Kako je na početku istakla,na sreću, ovakve situacije još nisu česte, a ti slučajevi su po pravilu ogledalo ponašanja ukućana.
– Nema toliko dece koja na takav način biraju svoje drugare ili se ophode prema njima, to je zaista retkost. Imate decu sklonu tome da, ukoliko roditelji biraju svoje prijatelje na osnovu materijalnog statusa, ponesu takav stav od njih, pa se i u školi na taj način odnose prema drugoj deci – istakla je Ćupurdija.
Dragana ističe da se takve stvari u školi ne uče, ali da ukoliko se tamo dese, treba reagovati.
– Uprkos propagiranju, putem medija i društvenih mrža, ko šta nosi i kako je obučen, porodica je ključna u tome da dete nauče koje su to prave, a koje prolazne vrednosti. Ipak kada do toga dođe, u tim pijedinačnim slučajevima, bitno je da odreaguju odrasli i škola, ukoliko se podrugivanje nekom detetu dogodilo tamo. Detetu koje je izloženo podsmehu treba da se da podrška, a onog koji to čini bitno je da vršnjačka grupa osudi i da izostane podrška kako bi se povukao i promenio svoje ponašanje – ističe školski priholog.
