Bežeći od sukoba na Bliskom istoku usred američko-izraelskih naada na Iran Srpkinja Ivana Vasić, fitnes instruktorka, je sama automobilom stigla iz Iraka do Srbije i to za svega tri dana.
Inače, ona već osam godina radio kao fitnes instruktor u Erbilu na severu Iraka.
Krenula je put Srbije baš na svoj rođendan 10. marta, da bi 12. marta uveče već bila u Beogradu.
„Baš je bilo intenzivno i nimalo lako, ali sam baš zapela da dođem što pre. Odmarala sam samo noću, da negde prespavam, jer ne volim da vozim po mraku“, rekla je ona ta TV Prva.
Na pitanje u kom trenutku je odlučila da napusti Irak, Ivana kaže da je kada su zatvorili školu i deca krenula da otkazuju treninge, shvatila da nema posla.
„Svi ti zvuci su bili veoma intenzivni. Zvuk raketa koje preleću su me podsetile na 1999. i bombardovanje u Srbiji i shvatila sam da je u tom trenuku bolje da budem sa svojim roditeljima i prijateljima u Srbiji“, dodala je.
Kaže da joj je ovo prvi put u životu da je vozila ovoliko dugačak put.
„3000 kilometara za tri dana sam prešla. Vozila sam od ujutru u osam pa sve do 23 časa. Čim sam prešla granicu svi su se čudili kako baš ja da vozim auto sa iračkim tablicama, jer to nije čest slučaj za strane državljane u Iraku“, istakla je.
Kaže da se nije plašila, ali u jednom trenutku dok je prolazila grad Adan, pročulo se da će gađati ovaj grad kada joj se odjednom javio strah.
„Nisam dozvolila da me obuzme strah, jer sam sama odgovorna za sebe i dve kuce koje su bila sa mnom, dva pomeranca. Mislila sam samo pozitivno. Kad sam izašla iz Iraka osetila sam se sigurno“, rekla je.
Napomenula je da i dalje radi onlajn i da je u kontaktu sa klijentima iz Iraka. Za njih je ovo što se dešava normalno, ne panile niti planiraju da napuste zemlju, kaže ona, a da mnogi nisu verovali da će otići, kao i da u joj slali poruke s pitanjem „Zar si stvarno otišla“.
Bilbordi u Iraku sa njenim likom
Ističe da je Erbil prelep grad, jedan od najstarijih gradova u svetu.
„Kurdi su divni ljudi i osećam se kao kod kuće kad sam tamo. Oni veoma cene moj rad kako radim sa njima, i sada je trenutno u tom gradu postavljeni bilbordi u tom gradu.Velika je razlika u životu, potoji noćni život ali sa veliim ograničenjima. Nema alkohola“, istakla je.
Prema njenim žene ne mogu da izlaze same napolje, već sa muževima. Takođe, zna se do kad izlaze i sa kim. Oni veoma poštuju druge nacionalnosti i kulture“, dodala je.
Kaže da joj je najteže palo jer nije mogla da nosi šorts, i da postoje strogo podeljene teretane prema polovima, i da u miks teretanama, na primer, ne može da nosi šorts, ali ni odeću koja otkriva ramena i prednji deo tela.
Na pitanje da li imamo sličnosti sa Iračanima, kaže da to porodičan život.
Ona živi u elitnom delu grada koji najviše liči na Beograd na vodi.
Ona je bila u Iraku i za vreme pandemije kovida. U to vreme je živela sa jednom porodicom iračkom oja joj je pomogla da ostvari svoj san.
Kako je rekla, pre osam godina u Erbilu je otvorena etno teretana i osam Srba je otišlo tamo da živi i radi, međutim, za vreme korone svi sem nje i još jedne devojke su se vratili u Srbiju.
Opširnije pogledajte u video-prilogu.
