BEOGRAD – Patrijarh srpski Porfirije čestitao je danas, 10. aprila u Vaskršnjoj poslanici vjernicima Vaskrs i poručio da se s posebnom pažnjom i brigom mole za braću i sestre na Kosovu i Metohiji i bez kojih, kako je naglasio, nema boljeg života ni za njih.
„Danas se s posebnom pažnjom i brigom molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, vekovnom i istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda i neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj crkvi, veri i sebi samima“, rekao je patrijarh u poslanici.
„Ljubav se mora pretočiti u dela“
Podsjetio je da nije dovoljno voljeti Kosovo i Metohiju samo na riječima.
„Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna. Ne sme se dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu. Bez njih, bez naših kosovsko-metohijskih Srba, bez Srba stare Srbije, nema boljeg života ni za nas“, naglasio je Porfirije.
On je istakao da je riječ Božija, Jevanđelje Hristovo, duhovna riznica Crkve Božije, prepuna istina skrivenih u Bogu, koje, kako je rekao, nisu apstraktne ideje, nego riječi koje se ispunjavaju u našim životima.
„Među njima su i reči kojima nas Gospod upozorava na vremena u kojima će se uzeti mir sa zemlje, kada ćemo čuti ratove i glasove o ratovima, jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo. I ove reči, koje su mnogim pokolenjima naših predaka zvučale kao upozorenje na buduća vremena i njihova najava, danas su stvarnost u kojoj živimo. Vidimo nemire među narodima, slušamo glasove o ratovima i svedoci smo ratova, stradanja i neizvesnosti u svetu, dok nebo paraju tragovi raketa smrti, a u ušima uznemirenog čovečanstva odjekuju zvuci sirena koje najavljuju razaranja i stradanja“, naveo je Porfirije.
Kako je rekao, znaci današnjeg vremena nam pokazuju da, iako je prazni Hristov grob pobijedio silu svakoga groba i pokazao da nijedan grob nema posljednju riječ u istoriji i u našoj stvarnosti i dalje postoje živi grobovi ispunjeni mržnjom, sebičnošću, strastima i samoljubljem.
„Prepoznajemo ih u mračnim ljudskim srcima, u neograničenoj sebičnosti, u medijima koji šire neistinu, u ratovima, u svim našim strastima i grehima protiv ljubavi Božije“, rekao je Porfirije.
Ti grobovi, dodao je, uprkos vaskrsenju Hristovom, neprestano izopačuju i ruže sam život kao bescijen dar ljubavi Božije.
„Jedan od najpotresnijih primera takve stvarnosti jeste činjenica da se posledice današnje svetske krize, nažalost, mere hladnim ekonomskim pokazateljima, merilima trgovaca zemaljskih, finansijskim gubicima, poremećajima i padovima na berzama i tržištima, dok u dubokoj senci tih proračuna ostaju ljudske tragedije: smrt nevinih, stradanje dece i unesrećenost miliona ljudi. Upravo takva perspektiva, u kojoj se materijalna dobit stavlja ispred ljudskog života, nije samo dovela do ratova i nepravdi, ona se njima i učvršćuje. To je veliki poraz nas ljudi“, poručio je patrijarh.
„Sistemi vrednosti se organizovano i prisilno menjaju“
Istakao je da je svijet u kojem živimo sve nestabilniji, a čovjek sve uplašeniji.
„Sistemi vrednosti se organizovano i prisilno menjaju, pri tom u smeru antivrednosti. Obećanja i ugovori koji su svečano potpisivani brutalno se gaze, saznanje o takvim verolomstvima izaziva nasilje i sve veće podele među narodima, dok se politički i kulturološki jaz produbljuje. Na ruševinama umirućih civilizacija cveta duhovna neizvesnost i gubitak smisla“, naveo je Porfirije.
Naglasio je da čuda nisu samo neobični događaji, niti samo veliki Božji zahvati u istoriji.
„Razdvajanje Crvenog mora jeste bilo čudo, ali je čudo i kad oprostimo i prekinemo krug mržnje. To nije tek moralni zahtev, niti apstraktno načelo. To je pojava vaskrsenja i učestvovanja u njegovoj sili i slavi. Osveta je raspeće bez vaskrsenja, a nepraštanje i mržnja su smrt i zauvek zapečaćeni grob“, rekao je patrijarh.
Zato, dodao je, vaskrsenje nije samo događaj koji pripada prošlosti, nego stvarnost u koju ulazimo svaki put kad opraštamo, kada ne uzvraćamo udarcem na udarac i kada u neprijatelju prepoznajemo brata.
„Tada biramo život umesto smrti. Tada se kamen pomera i sa našeg unutrašnjeg groba. Prepoznajemo Gospoda i u svakom ljudskom stradanju, kojeg, nažalost, ima na pretek, kao i u svakom siromašnom, odbačenom i prezrenom, susrećući ga u njima kroz delatnu ljubav. Upravo se u tome pokazuje da vera u vaskrsenje nije samo unutrašnje uverenje, nego sila koja oblikuje naš odnos prema bližnjima, prema svakom čoveku kao ikoni Božijoj“, rekao je Porfirije.
Poglavar SPC je istakao da smo svi mi jedan narod i jedno tijelo u Hristu, povezano istom vjerom i istim stradanjem, ali istom nadom i istim proslavljenjem.
„Iz takve vere i takvog zajedništva, draga deco duhovna, uđimo u radost vaskrsenja. Sve vas pozdravljamo svepobednim i sveradosnim pozdravom: ‘Hristos vaskrse!'“, poručio je Porfirije.
