Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu – dan kada je, po verovanju, Isus Hrist umro, razapet na krstu na Golgoti.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva slavi u nedelju.
Prema predanju, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, Isus je rekao: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“.
U međuvremenu, tradicija je vernicima ostavila jasna pravila o tome šta treba raditi na ovaj dan.
Strogi post
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Na Veliki petak poste čak i oni koji se nisu upustili u Veliki post. Mnogi danas ne jedu ništa ili samo hleb i vodu.
Farbanje jaja – jedini posao
Zaustavljaju se svi poslovi u kući i polju, najvažniji posao danas je farbanje jaja i to tradicionalno u crvenu boju, koja je simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i nakon praznika se čuva na posebnom mestu.
Ne zvone ni crkvena zvona
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama.
Šta znači ako pada kiša
Stariji ljudi kažu i da ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.
