Muzej nevinosti zaista postoji, a osmislio ga je nobelovac Orhan Pamuk.
Istanbul je, prema nekim procenama, 2025. godine posetilo više od 20 miliona turista. Uz znamenitosti poput Aja Sofije, Velikog bazar*, palate Topkapi i Dolmabahče, koje se nalaze u svakom vodiču, u četvrti Bejoglu smešten je i Muzej nevinosti.
Upravo je taj muzej ovih dana u centru pažnje jer je na Netfliks stigla istoimena serija.
Da, Muzej nevinosti zaista postoji, a osmislio ga je nobelovac Orhan Pamuk. U njemu su izloženi predmeti koje su likovi iz njegovog istoimenog romana koristili, nosili, videli ili o njima sanjali.
Muzej koji oživljava roman
Iako je za potpuno razumevanje najbolje prvo pročitati knjigu, Pamuk je zamislio muzej i roman kao dva dela koja se nadopunjuju. Oni koji su čitali roman bolje će razumeti značenje izložaka, dok će posetioci muzeja kasnije u knjizi primetiti brojne detalje.
Pamukov roman objavljen je 2008, a muzej je otvoren četiri godine kasnije, u proleće 2012. Pisac je ideje za oba projekta razvijao paralelno. Dok je pisao knjigu, istovremeno je počeo da prikuplja predmete za buduću postavku, kupujući ih u prodavnicama polovne robe ili ih dobijajući na poklon od prijatelja. Malo-pomalo, brišući granice između stvarnosti i fikcije, oblikovao je priču svojih junaka.
Priča o opsesivnoj ljubavi
Radnja romana (i serije) smeštena je u Istanbul 1975. godine. U središtu je Kemal (Selahatin Pašali), mladić iz ugledne i bogate istanbulske porodice koji se, uprkos veridbi s devojkom iz visokog društva, bezglavo zaljubljuje u Fusun (Ejluj Lize Kandemir), siromašnu dalju rođaku i prodavačicu.
Njihova zabranjena i opsesivna veza dovodi Kemala u sukob s društvenim pravilima. Opsednut željom da sačuva svaki trenutak proveden s Fusun, počinje da skuplja predmete koji su joj pripadali – opuške cigareta, minđuše, ukosnice – pretvarajući ih u lični arhiv ljubavi koja istovremeno osvaja i razara. Kada izgubi svaku nadu u zajedničku sreću, ostaje mu samo njegov muzej – mapa društvenih običaja i slomljenog srca.
Navala turista
Samo nekoliko dana nakon što je Netfliks počeo da prikazuje adaptaciju romana, stotine radoznalih posetilaca došle su u muzej, gurajući se na uskim drvenim stepenicama koje vode do Basmandžijeve sobe u potkrovlju.
Na ulazu radi muškarac po imenu Umit. Rekao je da od početka emitovanja serije muzej dnevno poseti oko 500 ljudi, u poređenju sa oko 200 posetilaca tokom uobičajenog dana. „Taj broj će se verovatno udvostručiti u narednim nedeljama“, procenio je.
Ulaznica odštampana u knjizi
Čitaoci Pamukovog romana verovatno su primetili da se na poslednjim stranicama nalazi odštampana ulaznica. Ona se može overiti na blagajni muzeja, što znači da vlasnici knjige mogu besplatno razgledati ovu jedinstvenu postavku.
Muzej prima i donacije posetilaca, nudeći im priliku da njihovi predmeti i uspomene postanu deo privremene izložbe u malom carstvu genijalnog Orhana Pamuka.
Od opušaka do mape slomljenog srca
Neki predmeti iz muzeja podstakli su Pamuka da napiše pojedina poglavlja, dok je u drugim slučajevima prvo napisao priču, a zatim krenuo u potragu za predmetom koji je opisao. Reč je o jednostavnim, svakodnevnim stvarima koje za glavnog junaka Kemala imaju neprocenjivu vrednost jer ih je njegova ljubav Fusun makar jednom dotakla.
Možda najfascinantniji eksponat u muzeju jeste zbirka od čak 4.213 opušaka cigareta koje je ona popušila, a koje je on godinama brižno sakupljao.
Pamukov manifest za budućnost muzeja
U svom manifestu za muzeje, objavljenom na zvaničnom sajtu, Pamuk navodi da bi muzeji trebalo da istražuju svet i humanost savremenog čoveka, posebno u nezapadnim zemljama.
„Umorni smo od velikih muzeja koji guše našu ljudskost i pokušavaju da ispričaju istoriju zajednice, nacije ili države. Priče običnih, malih pojedinaca mnogo su bogatije i zanimljivije“, napisao je Pamuk, zalažući se za manje, ličnije i pristupačnije muzeje.
Prema njegovim rečima, potrebno je „muzealizovati“ sopstvene domove, komšiluke i ulice, jer „budućnost muzeja leži u nama“.
