Dok neki glumci rado prihvataju svaki žanr koji im se nađe na putu, postoje i zvezde koje mnogo više vole da se drže samo nekoliko odabranih.
Kada je reč o Denzelu Vošingtonu, njegove preference su bliže akcionim filmovima, krimi pričama i istorijskim dramama.
On jednostavno nije tip glumca od kog biste očekivali da se pojavi u laganoj komediji ili horor filmu, jer ga takvi žanrovi očigledno ne zanimaju previše, piše Far Out Magazin.
Napravio izuzetak
Ipak, postoji jedan izuzetak kada je u pitanju njegov, naizgled, nedostatak interesovanja za horor – film Fallen iz 1998. godine, koji predstavlja jedan od retkih strašnih filmova u njegovoj karijeri.
Režirao ga je Gregori Hoblid, a film je imao prilično jaku glumačku postavu, uključujući Donalda Saterlenda, Džona Gudmana i Džejmsa Gandolfinija, iako kritike nisu bile onoliko pozitivne koliko se Vošington verovatno nadao.
Horor nije za svakoga, a čini se da Vošington verovatno nije veliki ljubitelj tog žanra, s obzirom na to da se od tada nikada nije vratio svetu strašnih filmova.
Na kraju, priča je bila dovoljno intrigantna da Vošington zakorači u potpuno novi žanr, pa nije video nikakvu štetu u tome da pokuša.
„Privlače me zanimljive priče, a tema borbe dobra i zla u filmu Fallen me je veoma zainteresovala. Igram policajca koji se bori protiv demona koji može da uđe u bilo koju osobu i prelazi s čoveka na čoveka dodirom. Bilo je pomalo neobično, jer je moj prethodni film bio The Preacher’s Wife, u kojem sam glumio anđela, a ovde jurim palog anđela“, rekao je za The Standard.
Duboko uključen u inherentno religiozne i moralne teme filma Fallen, Vošington je dodao: „Odrastao sam sa razumevanjem dobra i zla, jer mi je otac bio propovednik. Učili su me da đavo nije nešto što ima moć nad tobom, već nešto nad čim ti imaš moć. Verujem da đavo ima destruktivan uticaj, ali da zapravo ne može da te uništi.“
Film Fallen zaradio je svega 25,2 miliona dolara, naspram budžeta od 46 miliona, što je možda imalo uticaja na Vošingtonovu odluku da se nikada više ne vrati hororu.
To, naravno, ne znači da je Vošington u svemu vođen isključivo novcem, ali s obzirom na to da njegovo prvo iskustvo u tom žanru nije išlo u njegovu korist, ne iznenađuje što mu se nikada više nije vratio.
