Zvezdani sistem koji nam daje ovu priliku poznat je kao T Coronae Borealis (T CrB). Udaljen je oko 3.000 svetlosnih godina od Zemlje i sastoji se od crvenog džina i belog patuljka koji kruže jedan oko drugog.
Kad beli patuljak ukrade dovoljno zvezdane materije od svog saputnika, na svojoj površini izazove kratkotrajan bljesak nuklearne fuzije – erupciju nove, piše Live Science.
Ta erupcija će biti vidljiva u sazvežđu Severna kruna (Corona Borealis), koje formira polukrug zvezda. Očekuje se da će do erupcije doći između februara i septembra 2024, i da će biti sjajna kao Zvezda severnjača na našem noćnom nebu, ne duže od nedelju dana pre nego što se ponovo ugasi.
„To bi mogla biti prilika za posmatranje koja se javlja jednom u životu pošto se erupcije nove dešavaju samo otprilike svakih 80 godina“, saopštila je NASA.
Ova periodična nova, koja je poslednji put eksplodirala 1946, samo je jedna od pet osmotrenih u galaksiji Mlečni put. Da bi videli erupciju, posmatrači treba da usmere pogled ka Severnoj kruni, koja se nalazi između sazvežđa Volar i Herkul. Erupcija će se pojaviti kao sjajna „nova“ zvezda na noćnom nebu.
Generalno, ovi binarni zvezdani sistemi imaju magnitudu +10, što je previše prigušeno da bi se videlo golim okom. Mađutim, tokom erupcije će magnituda zvezdanog sistema biti +2, što je uporedivo sa sjajem Zvezde severnjače (Polaris).
Kad sjaj dostigne maksimum, trebalo bi da bude vidljiv golim okom nekoliko dana, a malo duže od nedelju dana pomoću dvogleda, pre nego što ponovo potamni, verovatno za narednih 80 godina.
Eksplozivni stelarni par sačinjen je od belog patuljka – relativno malog, gustog ostatka zvezde – i većeg crvenog džina u kasnim etapama zvezdane evolucije, što znači da je njegova spoljna atmosfera naduta i slaba. Ove gravitaciono vezane zvezde su dovoljno blizu da, dok postaje sve nestabilniji zbog svoje sve veće temperature i pritiska, crveni džin odbacuje svoje spoljne slojeve na belog patuljka.
