Noć veštica, poznata i kao Halloween, obeležava se svake godine 31. oktobra, uoči katoličkog praznika Svi sveti.
Iako je danas prepoznajemo po maskama, bundevama i „trick or treat“ običaju, njeni koreni su daleko dublji – sežu u vreme starih Kelta, koji su pre više od 2.000 godina na današnjem prostoru Irske i Škotske slavili praznik Samhain.
Poreklo: Keltski kraj godine i duhovi predaka
Za drevne Kelte, Samhain je označavao kraj leta i početak tamnog, hladnog dela godine. Verovalo se da se te noći granica između sveta živih i mrtvih tanji, pa duhovi predaka dolaze da posete svoje domove. Da bi ih umilostivili, ljudi su ostavljali hranu ispred kuća i palili vatre koje su simbolično terale zle duhove.
Kada su hrišćanstvo i keltska tradicija počele da se prepliću, crkva je u 9. veku uvela praznik Svi sveti (All Hallows’ Day), a noć uoči praznika nazvana je All Hallows’ Eve — što je vremenom postalo Noć veštica.
Običaji i simboli
Najpoznatiji simbol Noći veštica je bundeva sa isečenim licem, poznata kao Jack-o’-lantern. Legenda kaže da je nastala po priči o škrtici Džeku, koji je prevario đavola i bio osuđen da luta između svetova, noseći samo svetiljku u izdubljenoj repi (kasnije bundevi).
Deca (a sve češće i odrasli) oblače kostime i obilaze komšije uz rečenicu „Trick or treat“ – „Šala ili poslastica“. U zamenu za bombone, oni nude osmeh ili „strašni“ performans.
U mnogim zemljama, Noć veštica je i povod za maskenbale, tematske žurke, ukrašavanje domova i gledanje horor filmova – spoj straha i zabave koji je postao globalni fenomen.
Noć veštica danas
Iako se najviše slavi u Sjedinjenim Američkim Državama, Noć veštica je poslednjih decenija postao popularan i širom sveta – pa i kod nas. Iako su mu koreni paganski, danas je više simbol igre, kostima i dobre zabave nego religijski događaj.
Ipak, ponegde se i dalje veruje da je to noć kada je svet duhova najbliži našem, pa nije slučajno što mnogi tog dana vole da pogledaju u zvezde, zapale sveću i sete se dragih pokojnika.
