Tri kaluđerice u poznim godinama, privukle su svetsku pažnju nakon što su napustile dom za stare i vratile se u napušteni manastir kod Salcburga.
Sada su dobile dozvolu da ostanu u svom samostanu „do daljeg“, pod uslovom da se potpuno povuku sa društvenih mreža, saopštili su danas crkveni zvaničnici.
Pobunjene sestre, Bernadeta (88), Redžina (86) i Rita (82), nekadašnje učiteljice, u septembru su se, uprkos protivljenju svojih crkvenih nadređenih, vratile u stari dom u zamku Goldenštajn u Elsbentenu, nakon što su iz doma za stare samostalno otišle nazad u svoj nekadašnji samostan, preneo je „Gardijan“.
Njihova priča ubrzo je obišla svet i donela im brojne obožavaoce na društvenim mrežama, gde su redovno objavljivale poruke o svom povratku i svakodnevnim izazovima.
Lokalni meštani i bivši učenici pomagali su im hranom, odećom, medicinskom negom i obezbeđenjem, pa su čak instalirali i stolicu-lift do soba na trećem spratu.
Crkveni zvaničnici danas su saopštili da, po predlogu koji je izneo Grasl, sestre mogu ostati u Goldenštajnu „do daljeg“.
Ipak, monahinje još nisu prihvatile ponuđeni dogovor.
Prema navodima austrijskih medija, crkva se obavezala da će im obezbediti adekvatnu medicinsku negu, pomoć osoblja i sveštenika za redovne mise.
Poslednjih meseci sveštenici su, navodno, morali gotovo krišom da ulaze u kapelu kako bi služili misu, uprkos zabrani.
Među uslovima koje moraju da prihvate nalaze se potpuna obustava aktivnosti na društvenim mrežama, zabrana poseta iz spoljnog sveta i rešavanje pravnog spora sa crkvenim vlastima.
Ukoliko se zdravstveno stanje sestara pogorša, biće prijavljene u dom za stare u Elsbentenu i stavljene na listu čekanja.
„Sada je sve na sestrama“, rekao je portparol Grasla, Harald Šifl.
U saopštenju objavljenom danas, tri monahinje, govoreći o sebi u trećem licu, odbacile su navode da su one ili njihovi saradnici konsultovani o predlogu, ocenivši ga kao nejasan, jednostran i „bez ikakve pravne obavezujuće snage“.
One tvrde da obećanje o ostanku u manastiru, zbog formulacije „do daljeg“, nema nikakvu pravnu težinu i da je uslovni karakter dogovora zapravo ekvivalent „restriktivnom nalogu“ koji bi ih sprečio da traže pravnu pomoć ili koriste društvene mreže.
Sestre navode da za ovakve uslove „ne postoji nikakvo pravno uporište“ i da bi oni praktično uklonili „jedinu preostalu zaštitu koju imaju u vidu interesovanja javnosti“.
Za postizanje dogovora sa Salcburškom nadbiskupijom, dodaju one, crkvene vlasti bi morale „konačno da uđu u dijalog sa onima na koje se odluke odnose, ozbiljno razmotre njihove legitimne potrebe i pokažu spremnost na rešenje koje je pravedno i u skladu sa zakonom“.
