Toplota iz dubina okeana pomera se ka Antarktiku, pokazali su prvi dokazi ovog kretanja dobijeni u višedecenijskoj okeanografskoj studiji, saopštio je Univerzitet u Kembridžu. Ova toplota preti krhkim ledenim policama koje okružuju kontinent i zadržavaju na kopnu ledene ploče i glečere, a oni imaju dovoljno vode da bi mogli da podignu nivo mora za katastrofalnih 58 metara.
Studiju objavljenu u žurnalu Communications Earth & Environmentpredvodili su stručnjaci sa Kembridža u saradnji sa Univerzitetom u Kaliforniji. Ona je objedinila dugoročna okeanska merenja prikupljena brodovima i robotičkim plutajućim uređajima kako bi pokazala da se topla masa pod nazivom cirkumpolarna duboka voda proširila i pomerila ka antarktičkom kontinentalnom pragu tokom poslednjih 20 godina
Ranije naučnici nisu imali dovoljno okeanskih osmatranja da bi otkrili trend zagrevanja.
– Ovo je zabrinjavajuće jer ta topla voda može da teče ispod antarktičkih ledenih polica, topeći ih odozdo i destabilizujući ih – rekao je Džošua Lanem, vodeći autor studije sa Odseka za nauke o Zemlji u Kembridžu.
Ledene police igraju važnu ulogu u zadržavanju antarktičkih kopnenih ledenih pokrivača i glečera. U slučaju njihovog topljenja, pokazuju podaci NASA, nivo mora porastao bi 58 metara, što bi potopilo mnoge velike gradove poput Njujorka, Londona, Tokija, Šangaja… Ovo je prvi put da su naučnici uočili pomak toplote u dubinama okeana širom Južnog okeana, rekao je Lanem.
– To je nešto što su klimatski modeli predviđali zbog globalnog zagrevanja, ali to do sada nismo videli u podacima – dodao je.
Prethodna osmatranja Južnog okeana, koji okružuje Antarktik, bila su ograničena na transekte koje su brodovi beležili otprilike jednom u deceniji. Ove informacije, prikupljene u okviru dugotrajnog međunarodnog programa, pružile su detaljne preseke temperature, saliniteta i hranljivih materija kroz vodeni stub, ali bez kontinuiranih podataka naučnici su bili nesigurniji u pogledu dugoročnih promena u distribuciji toplote.
Da bi popunili praznine u evidenciji, istraživači, uključujući naučnike sa Instituta za okeanografiju Skrips i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, dopunili su brodska merenja javno dostupnim podacima koje je prikupila globalna mreža autonomnih plovaka koji krstare gornjim slojevima okeana. Ovi takozvani Argo plovci pružaju neprekidne prikaze okeana, ali taj program ne traje toliko dugo koliko brodovi prikupljaju detaljne hidrografske profile.
Koristeći mašinsko učenje, istraživači su kombinovali podatke Argo plovaka sa dugoročnim obrascima izvučenim iz brodskih merenja kako bi izgradili novu evidenciju koja beleži detaljne mesečne preseke tokom poslednje četiri decenije, što im je omogućilo da otkriju pomak toplih voda.
– U prošlosti su ledeni pokrivači bili zaštićeni kupkom hladne vode koja je sprečavala njihovo topljenje. Sada izgleda da se cirkulacija okeana promenila i to je skoro kao da je neko odvrnuo slavinu sa vrelom vodom, pa kupka postaje sve toplija – rekla je profesorka Sara Perki, jedna od vodećih autorki studije sa Instituta za okeanografiju Skrips.
Logično je da se ovaj bazen tople vode širi, dodala je Perki. Više od 90 odsto viška toplote nastalog globalnim zagrevanjem skladišti se u okeanima, pri čemu Južni okean apsorbuje najveći deo te antropogene toplote.
Nalazi nemaju implikacije samo na topljenje antarktičkog leda i porast nivoa mora, rekao je profesor Ali Mašajek, jedan od vodećih autora studije sa Kembridža.
– Južni okean igra ključnu ulogu u regulisanju globalnog skladištenja toplote i ugljenika, tako da promene u distribuciji toplote ovde imaju šire posledice po globalni klimatski sistem – naglasio je.
U ledenim vodama oko polova formira se izuzetno hladna, gusta voda koja tone u dubine okeana. Kako ta voda tone, ona povlači toplotu, ugljenik i hranljive materije, pokrećući globalnu „pokretnu traku“ struja, uključujući Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC), koja prenosi vodu širom Atlantika.
Klimatski modeli, uključujući one koje koristi IPCC (Međuvladin panel o klimatskim promenama), ukazuju na to da toplije temperature vazduha i dodatna slatka voda od topljenja leda smanjuju formiranje ove guste vode u severnom Atlantiku, što potencijalno vodi ka slabljenju AMOC-a.
Slične promene su nedavno predviđene i za Južni okean. Klimatski modeli sugerišu da će proizvodnja hladne, guste vode opasti na Antarktiku, što će dovesti do toga da se toplija cirkumpolarna duboka voda privuče ka kontinentu kako bi zauzela prostor koji je ostao iza hladne vode koja se povlači.
– Sada vidimo da se ovaj scenario već pojavljuje u zapažanjima. Ovo nije samo mogući budući scenario koji sugerišu modeli; to je nešto što se dešava sada, donoseći šire implikacije na to kako ugljenik, hranljive materije i toplota cirkulišu kroz svetske okeane – rekao je Lanem.
(Telegraf Nauka/University of Cambridge)
FOTO: pixabay
