Zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve o intimnim odnosima tokom Vaskršnjeg posta ne postoji u formi jedne kratke zabrane koja bi važila za sve i u svakoj situaciji.
Crkveno učenje je, međutim, jasno u svom duhu: post nije samo promena jelovnika, već vreme unutrašnjeg smirivanja, uzdržanja i fokusiranja na duhovni život. Zbog toga se vernicima preporučuje da se tokom posta uzdrže i od telesnih zadovoljstava, uključujući i bračne intimne odnose, kako bi se lakše usmerili na molitvu, sabranost i rad na sebi.
Važno je razumeti da crkva ne smatra intimnost u braku grehom. Naprotiv, bračna bliskost je blagoslovena i prirodan deo odnosa između supružnika. Ipak, period posta ima drugačiji ritam i drugačiji cilj: smanjenje dominacije strasti i jačanje samokontrole. Ideja nije u odricanju radi kazne, već u svesnom pravljenju prostora za ono što se u svakodnevici često potiskuje – tišinu, molitvu, preispitivanje sopstvenih navika i odnosa prema drugima.
Podsećajući na širi smisao uzdržanja, čuveni srpski psihijatar i mislilac Vladeta Jerotić govorio je o snazi i ulozi apstinencije u životu: „Niko poludeo nije od apstinencije – to vam kaže Vladeta Jerotić.“Ova misao, izrečena u kontekstu razmišljanja o ljubavi, strasti i samokontroli, lepo odslikava crkveni stav da apstinencija, pa i u intimnim odnosima tokom posta, nije nešto što ruši vezu između ljudi, već može biti sredstvo za dublje razumevanje sebe i drugog čoveka.
Crkveno predanje se često oslanja na misao apostola Pavla da se supružnici mogu privremeno uzdržati samo uz zajednički dogovor, i to radi molitve i posta, a zatim da se vrate jedno drugom kako uzdržanje ne bi postalo izvor napetosti ili iskušenja. Otuda i savremeno tumačenje da post ne treba pretvoriti u mehaničko ispunjavanje pravila, već u svesnu i dobrovoljnu odluku dvoje ljudi. U praksi, mnogi duhovnici posebno naglašavaju uzdržanje u prvoj i poslednjoj sedmici posta, kao i u Velikoj sedmici, ali i tada važi princip da se brak ne sme dovesti u stanje konflikta ili udaljavanja zbog forme.
Suština crkvenog saveta može se sažeti jednostavno: post je vreme kada se čovek uči meri. Ako se odricanje svede samo na to da se ne jede određena hrana, a sve ostalo ostane isto, promašena je poenta. Ako se, pak, post shvati kao prilika da se makar na kratko uspori, utišaju strasti i usmeri pažnja na duhovni život i kvalitet odnosa sa bližnjima, tada uzdržanje od intimnih odnosa dobija smisao kao deo šireg, ličnog napora
Na kraju, crkva ne pristupa ovoj temi kroz pretnju ili kaznu, već kroz poziv na zrelost i dogovor u braku. Ne postoji „policija za post“, već odgovornost svakog vernika da proceni koliko može i želi da se uključi u podvig posta, bez licemerja i bez pritiska. Forma bez smisla ne menja čoveka, ali svesna odluka, makar i mala, može.
